Постоји изузетно важан подвижнички појам у Православљу који се назива „помисао“. Помисао не представља мисао већ, ако се тако може рећи, мисао-осећање. Налази се истовремено и у глави и у срцу. У питању је мисао праћена осећањем. Заправо, већина помисли уопште није наша. Имају однос са нама само зато што нам се предлажу.

Поред сваког од нас налази се друг са роговима и репом. Они лове одговарајуће стање и чим се у теби јавља осећање увреде, на пример, теби се предлаже гомила мисли. Ако им дозволиш да се развију, можеш на тај начин отићи предалеко…

Међутим, можете их спречити уз ову кратку молитву!

Цео проблем је у томе што ми прихватамо помисли – увреде, гнева, осуде, раздражљивости и гомилу других. А шта треба радити? Па потребно је не прихватати их. Лако је рећи, тешко урадити. Иако заправо и није тако тешко. Просто је неопходно знати како.

По том питању постоји заједничко оружје борбе за породичне људе и за монахе које се назива Исусова молитва:

„Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног“. Или „помилуј ме грешну“.

Зашто је то реално оружје против демона?

Па, као прво, зато што призивамо име Божије, призивамо Бога у помоћ и буквално се Исусовом молитвом заклањамо од помисли као штитом.

Исусова молитва поседује једну особину – она чини да се демон лоше осећа. Име Божије буквално спаљује демона. Замисли: он те тако дави, дави и одједном твоје грло постаје тако усијано да његове несрећне канџе почињу да се диме.

Први пут неће поверовати. Болеће га, али ће наставити да те дави, надајући се да ћеш ипак престати и да ћеш се вратити у реку помисли које њему пријају. И зато на почетку ова борба изгледа апсолутно безнадежна. Ти изговараш Исусову молитву, а он се свеједно пробија са те стране, покушаваш да га не пустиш, а он опет улази, улази, улази.

На почетку се све чини безнадежним и потпуно непримереним са нашим животом, јер, мораш да мислиш о још много чему. Међутим, није тако, јер када помисао овлада тобом ти свеједно нећеш бити у стању да мислиш ни о чему другом.

Мораћеш дуго да се бориш.

Док ђаво не схвати да си озбиљан, да ниси просто одлучио: „дај да пробам данас, па ако не иде, значи то је то, нећу се тиме бавити, све то је за монахе“. Он се управо и нада да ћеш тако поступити. Важно му је да докаже да он неће одустати, али ако види да ћеш ићи до краја, следећи пут ће све бити једноставније.

То јест, ако си први пут потрошио на помисао увреде цело вече, а затим се она поново будила и гушила те, или си се ти будио и поново враћао Исусовој молитви, следећи пут ће ти бити потребно само пола сата. А затим, када већ усвојиш ову молитву биће ти можда довољно да је изговориш једном и ђаво ће побећи.

У овоме је неопходно бити истрајан и упоран.

Према речима свештеника Максима Првозванског преузетих са сајта Православие

(oslobodjenje.rs)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here