Većinu tih mladih žena – od kojih su mnoge bile nedužne – sovjetski vojni sudovi osudili su na duge zatvorske kazne i one su se nadale kako će ih “Nemci” osloboditi

Zatvor Hoheneck
Foto: Wikipedia/Pegasus2 , Profimedia

Ime Hohenek postalo je i ostalo sinonim za progon i zatvor za žene iz političkih razloga u DDR-u. Tačan broj žena koje su ovde bile zatočene još uvek se ne zna. Procene se kreću oko nekoliko hiljada, a njihova svedočenja o torturi koju su preživele su zaista zastrašujuća. U gradu Stolberg visoko iznad grada zlokobno se nadvija dvorac Hohenek.

U ovoj srednjevekovnoj zgradi je bio zloglasni ženski zatvor gde su žene iz cele države služile svoje dugogodišnje zatvorske kazne: što zbog kriminalnih dela, što zbog političkih stavova, one koje su se usprotivile komunističkoj diktaturi završile bi u pritvoru. Hohenek je postao ženski zatvor kad je 1950. godine, a oko 1.100 zatvorenica dovedeno iz sovjetskih specijalnih logora.

Njihovi zločini nisu ni postojali

Više od 123 hiljada Nemaca zatvoreno je u sovjetske “specijalne kampove” u razdoblju od 1945. do 1950., a više od 42 hiljade njih nije preživelo to iskustvo. Prema službenim izveštajima Sovjeta, stopa smrtnosti iznosila je čak 36 posto, a u kampovima su se rađale i bebe. Trudnice i majke nisu primale hranu, odeću ni pelene pa su morale same da odvajaju od svojih usta i da šiju bilo kakve krpe koje će poslužiti. Nakon zatvaranja kampova, većina žena je poslata u Hohenek.

Većinu tih mladih žena – od kojih su mnoge bile nedužne – sovjetski vojni sudovi osudili su na duge zatvorske kazne i one su se nadale kako će ih “Nemci” osloboditi. U stvari je bilo suprotno – zatvorski uslovi su se pogoršali i postali neljudski. Žene iz posebnih kampova pridružile su se žrtvama tajne policije Stasi u istočnoj Nemačkoj, a njihovi su zločini bili – beg na zapad, prisluškivanje i slično – što zapravo znači da ih je većina bilo nedužna, prenosi express.hr.

Sredstvo zarade

Zatvorenice su izvršavale tzv. prisilni rad, a pritisak kojem su bile izložene bio je životinjski. Zatvorenice u Hoheneku proizvele su milione hulahopki, čaršafa i drugih proizvoda za zapadnonemačke radnje, donevši veliku zaradu obema stranama Gvozdene zavese.

Nesrećne žene su provodile dane, mesece i godine iza debelih zidova zastrašujućeg i mrakom ispunjenog dvorca sagrađenog u 13. veku, spavajući u podzemnim komorama, mučene tako da su morale da stoje do struka u ledenoj vodi, a čak su i trudnice redovno silovali poremećeni čuvari. Na hiljade je žena umrlo od upale pluća, gladi, tuberkuloze i sličnih bolesti.

Profimedia

Silovali ih i oduzimali im decu

Brojne zatvorenice su ostajale trudne, jer su ih čuvari neprestano silovali, a njima je dopušteno da sa svojim bebama žive tek par meseci nakon rođenja. Nakon toga bi ih nasilno oduzimali. Priča o zatvoru postala je inspiracija za dokumentarni kratki film Kaput, koji je osvojio brojne svetske nagrade, a temelji se na razgovorima sa bivšim zatvorenicama.

Iskustvo preživele zatvorenice

– Ja sam imala sreće – u mojoj je ćeliji bilo samo 18 zatvorenica, a u drugima ih je bilo i po 42. Uprava zatvora namerno je smeštala političke zatvorenice sa ubicama i čedomorkama. Od nas 18 u ćeliji, 12 žena bile su čedomorke. One su bile glavne, a mi političke zatvorenice morale smo izvršavati šta god su nam naredile.

Taj je zatvor bio tako strašan da su neke žene, posebno one koje su izdržavale dugotrajne kazne, u očaju gutale igle i delove viljušaka kako bi završile u bolnici i tako se barem nakratko spasile užasa –  kaže za Express Barbara Grobe, jedna od zatvorenica zloglasnog ženskog zatvora Hohenek u bivšoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR). Barbara je svoja iskustva opisala u autobiografskoj knjizi “Od diktature DDR-a do slobode u Mainzu”.

Foto: Wikipedia/Pegasus2

Gutale igle da se oslobode torture

– Svakog dana bile smo izložene psihičkoj torturi jer cilj je bio psihički nas slomiti. Tortura je počela još u pritvoru, a nastavila se još brutalnije u zatvoru. Lično nisam bila izložena fizičkom nasilju, ali neke su zatvorenice premlaćivane. Sve smo strahovale da nas ne strpaju u samicu gde nije bilo ni kreveta, pa su zatvorenice ležale na betonskom podu. Imali su običaj te nesrećnice držati u samici 21 dan, zatim bi ih oslobodili, pa bi ih opet zatvorili u samicu na 21 dan, što bi im potpuno slomilo duh. Toga sam se jako bojala pa sam silno pazila da ne učinim ništa što stražare može da iznervira i da ne kažem nijednu pogrešnu reč – priča Barbara.

U Hoheneku je najstrašnija kazna bila zatočenje u vodenu samicu. Zatvorenicu bi bacili u samicu bez tračka svetlosti, obesili je oko struka i u tamnicu pustili ledenu vodu koja joj je dosezala gotovo do grla. Mučne su i druge priče zatvorenica, prenosi express.hr.

Kako bivše zatočenice svedoče u filmu “Jedan dan je kao jedna godina”, sve su morale da koriste iste toalete u kojima su malobrojni umivaonici bili u istoj prostoriji sa tek pokojom WC šoljom.

– Kad bi škljocnula špijunka u toaletu, znale smo da nas posmatraju, ali nismo znale da li to rade čuvari ili čuvarke – svedoče. Kažu da su od stresa i šoka izgubile menstruaciju, a kosa im je opadala u pramenovima.

 

(Telegraf.rs)

LEAVE A REPLY